Pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić ocje­nju­je da su ak­ti­vi­sti De­mo­krats­ke par­ti­je so­ci­ja­li­sta u mi­nu­lom pe­ri­o­du ku­po­va­li bi­ra­če i na na­čin što su od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma i gru­pa­ma omo­gu­ća­va­li da za ma­lu ili ni­ka­kvu na­dok­na­du vr­še sje­ču dr­žav­nih šu­ma. On je ka­zao da ta de­ša­va­nja po­svje­do­ča­va­ju da je ta­ko­zva­na afe­ra „Sni­mak” bi­la pri­sut­na u sko­ro svim seg­men­ti­ma dru­štva u ko­ji­ma glav­nu ri­ječ vo­de ka­dro­vi DPS-a. Ki­ko­vić tvr­di da se u da­tim okol­no­sti­ma bi­lan­si o sje­či šu­me i ostvar­nim pri­ho­di­ma sa­či­nja­va­ju ona­ko ka­ko to od­go­va­ra moć­nim po­je­din­ci­ma i pri­vi­le­go­va­nim kon­ce­si­o­na­ri­ma.
- Po­zna­to je da kon­ce­si­je na šu­me do­bi­ja­ju uglav­nom oni iza ko­jih sto­je moć­ni­ci iz DPS-a. Ta­ko se ne­mi­lo­srd­nom eks­plo­a­ta­ci­jom drv­ne ma­se, iz­me­đu osta­log, ku­pu­ju bi­ra­či ko­ji na iz­bo­ri­ma po­dr­ža­va­ju vla­da­ju­ću struk­tu­ru.Sva­ka­ko da naj­vi­še pri­ho­da ostva­ru­ju pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, ali se uz to po utvr­đe­nim še­ma­ma i obič­nim gla­sa­či­ma DPS-a omo­gu­ća­va da na ne­le­ga­lan na­čin do­la­ze do od­re­đe­nih ko­li­či­na drv­ne ma­se. U to mo­že da se uvje­ri sva­ko ko se upu­ti ka dr­žav­nim šu­ma­ma na pod­ruč­ju Be­ra­na. Ra­di se o kla­sič­nim pri­mje­ri­ma afe­re „Sni­mak“, od­no­sno afe­re „Bal­van“ u ko­ju je uklju­če­no mno­štvo lju­di od obič­nih lu­ga­ra i ak­ti­vi­sta DPS-a, pa sve do onih ko­ji za­u­zi­ma­ju od­go­vor­na mje­sta u Vla­di Cr­ne Go­re. Sve to uka­zu­je da se znat­ne ko­li­či­ne dr­ve­ta tran­spor­tu­ju i pr­o­da­ju mi­mo le­gal­nih to­ko­va ta­ko da Op­šti­na Be­ra­ne go­di­na­ma ostva­ri­je ma­le pri­ho­de od kon­ce­si­ja na šu­me – kon­sta­tu­je Ki­ko­vić.
Iz be­ran­skog od­bo­ra DPS-a sma­tra­ju da se ra­di o ne­u­te­me­lje­nim na­vo­di­ma i da par­ti­je ne upra­vlja­ju dr­žav­nim šu­ma­ma, već nad­le­žne in­sti­tu­ci­je.
U Stra­te­škom pla­nu raz­vo­ja za pe­ri­od od 2012. do 2017. go­di­ne na­vo­di se da je op­šti­na Be­ra­ne, za­hva­ta­ju­ći po­vr­ši­nu od 717 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, jed­na od naj­si­ro­ma­šni­jih u Cr­noj Go­ri. In­deks raz­vi­je­no­sti op­šti­ne Be­ra­ne iz­no­si 62,95, što zna­či da za pri­bli­žno 37 po­e­na za­o­sta­je za cr­no­gor­skim pro­sje­kom. Ta­ko ne­ga­tiv­ni sal­do se pro­te­že iz go­di­ne u go­di­nu iako 37 od­sto te­ri­to­ri­je op­šti­na Be­ra­ne po­kri­va­ju šu­me, kao naj­zna­čaj­ni­ji raz­voj­ni re­surs. Drv­na ma­sa na tom pro­sto­ru se pro­cje­nju­je na oko pet mi­li­o­na me­ta­ra kub­nih, s tim što, pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, go­di­šnje sje­ča iz­no­si pre­ko 40.000 ku­bi­ka. Od to­ga, gle­da­ju­ći zva­nič­nu sta­ti­sti­ku, kon­ce­si­o­na­ri ko­ji­ma su šu­me da­te na du­go­roč­no ko­ri­šće­nje od se­dam do de­set go­di­na go­di­šnje po­si­je­ku vi­še oko 30.000 me­ta­ra kub­nih drv­ne ma­se, što od­go­va­ra vri­jed­no­sti od ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura.
I dok od­go­vor­ni iz Upra­ve za šu­me tvr­de da se eks­po­la­ta­ci­ja drv­ne ma­se vr­ši na za­ko­nit na­čin, do­tle Ki­ko­vić sma­tra da pri­vi­le­go­va­ni moć­ni­ci pu­ne dže­po­ve, a da se lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma opre­dje­lju­ju za­ne­mar­lji­va sred­stva u od­no­su na ostva­re­ne pri­ho­de. Oni tvr­di da se znat­ne ko­li­či­ne po­sje­če­nog dr­ve­ta ni­gdje ne evi­de­ti­ra­ju.
-Da ima sre­će u ovoj dr­ža­vi sva­ka op­šti­na bi tre­ba­lo da ras­po­la­že i upra­vlja šu­ma­ma i osta­lim pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma ko­ja se na­la­ze na nje­noj te­ri­to­ri­ji, a ne da to ra­de lju­di iz pod­go­rič­kog cen­ta mo­ći. Me­đu­tim, smi­šljen je ta­kav si­stem da se pre­ko eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma, uz ku­po­vi­nu bi­ra­ča, bo­ga­ti još vi­še bo­ga­te, a da lo­kal­ne za­jed­ni­ce osta­ju krat­kih ru­ka­va. Za­to se, iz­me­đu osta­log, Be­ra­ne da­nas na­la­zi na sa­mom za­če­lju po ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti. Po­gub­no je to što se par­tij­skim po­slu­šni­ci­ma, ko­ji bez ika­kve evi­den­ci­je i kon­tro­le kon­stant­no vr­še bes­prav­nu sje­ču, gle­da kroz pr­ste, a si­ro­ti­nja za jed­no po­sje­če­no sta­blo ša­lje u za­tvor. Ta si­ro­ti­nja mo­že da se spa­si za­tvo­ra sa­mo ako gla­sa DPS. Sve to go­vo­ri da bi tre­ba­lo spro­vo­di­ti pot­pu­no dru­ga­či­ju ka­zne­nu po­li­ti­ku ako se ne­ga­tiv­nim po­ja­va­ma u di­je­lu upra­vlja­nja i ga­zdo­va­nja šu­ma­ma že­li sta­ti na kraj- po­ru­ču­je Ki­ko­vić.
D.J.


Eko­lo­ški zlo­čin

Ki­ko­vić is­ti­če da je za­hva­lju­ju­ći ne­plan­skom i ne­ra­ci­o­nal­nom ga­zdo­va­nju šu­ma­ma, po­red sa­o­bra­ćaj­ni­ca, uve­li­ko de­va­sti­ran i na­ru­šen pri­rod­ni am­bi­jent pla­nin­skih lje­po­ti­ca na sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
- Ne­plan­ska i ne­mi­lo­srd­na sje­ča i eks­plo­a­ta­ci­ja naj­kva­li­tet­ni­jeg dr­ve­ta sa pro­sto­ra Ko­mo­va i Bje­la­si­ce osta­vi­la je pra­vu pu­stoš u ci­je­lom re­gi­o­nu. To, po­red ogrom­ne šte­te, osta­vlja po­ra­ža­va­ju­ći uti­sak na tu­ri­ste ko­ji u ve­li­kom bro­ju to­kom go­di­ne pro­kr­sta­re ovim pred­je­li­ma. Oni su pro­sto zgra­nu­ti i ne mo­gu ču­dom da se na­ču­de da se ova­kav zlo­čin de­ša­va u jed­noj ze­mlji ko­ja ho­će da bu­de eko­lo­ška. Po­gub­no je što se sve to ra­di na­o­či­gled onih ko­ji su za­du­že­ni za za­šti­tu šum­skog i osta­log pri­rod­nog bo­gat­stva – ka­že Ki­ko­vić.